Sedim, i razmišljam, gde smo pogrešili? Koji je to momenat u našim životima koji odredi u kom ćemo smeru krenuti? Da li mi biramo naše misli ili one biraju nas? Da li je laž ili istina ona čuvena: "Kakve su vam misli, takav vam je život"?
Neću se porediti sa onim srećnim ljudima koji su se rodili, žive u izobilju, onima koji putuju, uvek su tamo gde je sunce, znaju da je u 21. veku sramota biti ružan. I ne što znaju, već im se i može da ne budu. Ne, to bi bilo previše.
Čitam puno po popularnim soc mrežama šta pišu ljudi, a pišu puno. Do tančina mi tu međusobno upoznajemo naše svakodnevnice, rutine, higijenske navike, omiljene napitke, kvalitet ishrane, muzičke podloge za sve te radnje... Tako da smem reći da znam o čemu pričam. Ili o čemu se pitam.
Elem, sa jedne strane ste vi koji se budite u mekanim jutrima i skidate svilenkaste paučine sa očiju. Ja sam oduvek mislila da su to krmelji a jutru jebala kevu.
Postoje žene koje leže na udobnom krevetu i kuckaju se sa ljudima koje jako vole, dok im sladak prstić viri iz omiljene čarapice, a i one koje su u jebeno pocepanoj čarapi i ne znaju šta će sa sobom pa bleje po netu.
Kako mi koji pijemo kafu jer smo navikli zbog pritiska da naučimo da sa obe ruke stežemo omiljenu nam toplu šolju i srkućemo mirisnu kafu koja nam se sliva niz ždrelo?
Mogu vam navesti milion sličnih primera, ali pitanje je jedno.
Kako moj život da postane classy?
Kako da moj BRLOG reinkarnira u BLOG?
Vaša Gudanci
и сад иде једна слика, па мало ситкома... и... то је то!
ОдговориИзбриши